OLIVETTI

Ova kucaća mašina

Uvek radi punom parom

Uvek nešto kuca

Uvek nešto smišlja

Ne prestaje dan i noć

Premerava, preispituje...

Misli da je najbolja

Ustaje na prvi poklič

I  snove odlaže u novu fasciklu

Ova kucaće mašina

U večitoj je u potrazi za svojim srcem...

Neuspešno prepisuje doživljaje

I do duboko u noć

Vredno pulsira na ulicama

Ta koračnica odjekuje

U ušima svemira

Ka mesecu šalje signale...

Ova kucaća mašina

Uvek radi punom parom

Mali čekići izveštavaju sa lica mesta

Dok se insekti povlače

U svoje cutljive odaje

Ova kucaća mašina

Izmišlja razlog svog postojanja

I  ostavlja zvezde na cedilu

Dok se razneženi pijanci

U obliku slova teturaju kuci

Zahvaljujući marginama…