Не познајем довољно тај свет у близини.
Знам само да ту живе рибе, видре и барске лиске.
И да изнад вода прелећу мушице и вилин коњиц.
И да када је лето у пуном замаху крекећу жабе.
Крекетања жаба тада засени све звукове.
Жабљи оркестар је некако раштимован
испод звезданог ведрог неба.
Баш је досадно слушати: кре, кре, кре, кре.
Понекад жабе у ноћним сатима
неприметно, жабљим путевима
дођу и до ограда и дворишта.
Доскакућу и до степеништа
и улазних врата кућа.
Није ми јасно шта траже ту.
Али ми не сметају јер тада не крекећу.
Када их угледам
углавном су непомичне.
Само зуре као у чуду
и као да нам кажу:
и ми постојимо.
Близу вас.
Ми смо ваши суседи.
Нема коментара:
Постави коментар