ОБИЧНО ПРОЛЕТИМ

Обично пролетим
кроз дан у граду
заспалом на асфалту
непримећен обичан дан
дан сунчевих часовника
заустављених на степеништу
између две песме
леп дан спакован у коферима путника
слободан дан
са ножицама у ваздуху
са натписима на радњама
које ликују у очима пролазника
само посматрам како пролазе
на платну обични кадрови
непознатих аутора
неких навика човек
не може да се ослободи
некако је све то велико
провирујем кроз решетке
у откуцај века
у обичан дан
у сасвим обичан дан
који одлази и топи се
као снег на крововима кућа
само посматрам како пролазе
на платну обични кадрови
непознатих аутора
све више светла допире у купатилу
док упијам тренутке у огледалу
ослушкујем на прстима
дан окачен
као слика на небу
птица пева у зраку
на оголелим гранама
већ видим воће
које ћемо убрати
које ћемо јести
скупа за столом
у скривеној башти
поделићемо обичне речи
бићемо ваљда срећни