NOĆNA BARKA

Grad je je pukao kao balon žvakaće gume

I sada ga tražim pogledom preko ramena

Crno bela mačka se mirno šeta po trotoaru

Noć je zaboravljena svetkovina koja se ponavlja

Automobili na glavnoj cesti su utišani sjajni insekti

I ogladneli psi laju bez  trunke entuzijazma. 

A ni onaj šinobus više ne urla kao indijanski poglavica,

Gle, grad je umorna životinja kojoj se spava,

Soliteri dremaju u ružičastom svetlu

Soliteri su čudovišta, žmirkaju kao semafori,

I gase se svetla na spratovima po komandi,

Dole je sve sumnjivo i otrcano;

Grad je prepun propalica i sanjalica.

Starac natenane pretura po kontejneru

Po dobro utvrđenom redosledu.

Noćne svetiljke upijaju i obasjavaju propast,

Caruju hladni fabrički dimnjaci i policijski čas

Širom otvorenih očiju mačke se muvaju oko kontejnera,

Redosled naših koraka je određen  u nekoj nepročitanoj knjizi,

Tiha ulica doziva detinjstvo, prohujale dane,

Neku radost koja  je smejala na suncu,

Na balkonu saksije sa cvećem  mrznu u dubokoj samoći, kao zvezde,

Naši životi umotani u tople pokrivače,

Naši životi daleko od nas pevaju ono što ne znamo,

U ogledalima snova ne prepoznaje se lik,

Senke postaju stvarnost,

Senke se okupljaju na uglu

Noć plovi kao barka zaljuljana na nevidljivoj niti,

Na otvorenu izložbu nasmešenog lišća

Pada još jedan list,

Svetluca više nego dan koji je prošao.

Radio talasi nude lepi ženski glas koji peva nešto tiho,

Sasvim tiho, a  tako lepo da poželim da ta pesma nema kraj.