И ове ноћи ослушкујем таму
гола, тајанствена и нестварна.
Као пресовани цвет у хербаријуму.
Као богиња пуна стида и срама.
Усних лађе
на прстима таласа.
Видех јата лепих на небу облака,
видех непознати врт у огледалу
и руке које ме милују по врату.
И ове ноћи нико
не мисли на мене.
Нико ми ретке дарове не доноси.
По мени веје мирис ружа и ловора
и срце као трска дрхти на уснама.
Нема коментара:
Постави коментар