БЕДЕМ И ОКОЛИНА
Упознах уснули сумрак на тргу
oкован бојама и навикама.
Иста лица што се врте у круг.
Тишину од које ме је страх.
Остадох насамо са тренуцима,
Трскама, небесима, птицама;
oстадох са бедемом и
околином
и вечним нестајањем у ноћи.
Жудећи за изгубљеним
животом
огрнут ветром путујем
градом.
Ја сам корак који
у неверици лута.
Испод наслага трагова који нестају
океани светле црвених
образа
у ћошку града сазрева
поноћ.
Нема коментара:
Постави коментар