PESMA

I ploviće lađe pod komandama

Tajnih srca što ne poznaju strah.

Pesma je na usnama žena koje nismo ljubili.

U snovima za koje nismo imali hrabrosti.

U beležnicama zvezda, na promaji večnosti.



Pesma dolazi kada joj okrenemo leđa.

Kada sve kipti od rumenih boja i čuda

A na tihim ulicama zvuk koraka

Oblikuje nevidljivo lice sveta.



Treba se osloniti na prazninu

Kao na svog najboljeg prijatelja.

Treba učiti nepoznate jezike bilja

I pevati dok drugi spavaju i hodaju.



Treba porumeneti od snova koji nas bude

I kupiti ulaznice za nova putovanja.

Treba biti hrabar i napisati pesmu

Za ženu koja sanja i odoleva zaboravu.