среда, 21. март 2018.

ДВЕ ТИШИНЕ



Дубоко у себи
пољубио сам лаж
сенком лако обишао град.

У мраку оставио траг
на усни реч
у срцу пањ.

Црној ноћи сличан
по песку прстима
исписао сам име.

Нека ме покрије
невидљиви плашт
у соби расту две тишине.



Нема коментара:

Постави коментар

ОБИЧНО ПРОЛЕТИМ

Обично пролетим кроз дан у граду заспалом на асфалту непримећен обичан дан дан сунчевих часовника заустављених на степеништу између две пес...