Јануар, други дан 2011. године
у забаченој улици, у малој соби
у коју слаба светлост допире
неко смирење у срцу и телу.
Дуго нисам ништа словио
Мало читам, мало спавам.
Кроз прозор најзад загледам
негде у нејасно, у неодређено.
Тек касније увидех да зурим
у крхотине и окрајке света
и да ми у томе помаже вино
и димљена сланина са хлебом.
Дуго сам корацима мислио,
осећао тај непотребни терет.
Лутао кроз јутра и кишу као
авет
Све док у очима није засијала плавет.
Нема коментара:
Постави коментар