JUG

Šest sati ujutro

To je ono doba

Kada ne znam šta da radim

A imam sve vreme ovoga sveta

Na prozoru se cakle prve jutarnje suze

A ja bih da sanjam ono što je nemoguće

Da usavršim čekanje, da se oslonim

Na nešto udaljeno i nedostižno

Kroz ulicu škripi

Zvuk bicikla

I to je sve što čujem

I to je sve što me boli

Šest sati ujutro

To je prelomni trenutak

Da uradim nešto

To je san koji sam zaboravio

To su reči što padaju sa neba

Dugo sam zazirao od njih

Iako sa njima ležem

Iako sa njima se budim

Uz krik divljih gusaka

Što lete ovog jutra na jug

I ja imam želju da nešto kažem.

I da prepoznam pesmu u 6 ujutru

Ali drži me toplina kreveta,

I soba-mala tamnica

A misli bi da putuju

Sa divljim guskama na jug

Šest sati ujutro

Doba kada ne znam šta da radim

Otvaram prozor prepun suza.

Svet je navukao tužnu masku

Lako ga je prevariti

Šest sati ujutro

Pronalazim cipele, kvaku

I sopstvenu senku

Hoću da osvojim svet

Jer ja sam mnogo, mnogo zajeban tip

Ja sam sunčeva varalica

I sada odoh za ovim tačkama

...

Pravac na jug