NEMA RAZLIKE

Sanjam da živim na periferiji grada,

Okružem oronulim  zgradama i ćutljivim starcima,

Da pišem dosadne pesme i pijem loše vino,

Da kroz prozor potpuno nezainteresovano 

Satima posmatram jednu tačku u daljini,

Da moji dani prolaze bez smeha i radosti,

Da slušam istu radio stanicu

Na kojoj svakoga dan puštaju istu muziku

I da svakodnevno slušam vesti o boljem životu,

Da mi niko živ ne dolazi,

Da me ljudi ogovaraju na sva usta,

Da sam prestao da se brijem

I da više ne ličim na sebe,

Da sam odustao od svega,

Da traćim vreme,

Da vrlo retko izlazim na sunce,

Da me više ništa pod milim bogom ne zanima,

Da se polako uklapam u okruženje mesta u kojem živim,

Da više nema razlike,

Da više nema razlike....